Pre mesec dana, tačnije u ponedeljak 22.7.2019. godine, Skupština Srbije je usvojila dopune i izmene Zakona o elektronskoj trgovini o kojem se u marketing krugovima priča uveliko.
Od 30. jula pored Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, u primeni su nov Zakon o trgovini i Zakon o robnim berzama.
Prikupili smo informacije iz izmena i dopuna novog Zakona o elektronskoj trgovini koje su usko vezane za internet prodavnice (e-commerce) i koje u ovom tekstu nesebično delimo sa vama ?.
Koje promene nov Zakon donosi domaćim online prodavnicama, pročitajte u tekstu ispod.
Pa da počnemo od slanja mejlova i SMS poruka…
Slanje mejlova i SMS poruka
Nov Zakon reguliše oblast elektronske trgovine, uvode se pojmovi internet prodaja, elektronska trgovina, definišu akcijske prodaje i sniženja, a mejlove i SMS poruke ćete po novom Zakonu slati samo onima koji su se za to eksplicitno PRIJAVILI! Naravno moguće je slanje i onima koji se nisu prijavili, ali posledice toga imaju svoju cenu.
Kupovina email lista i spamovanje inboxa sa raznim newsletterima koji promovišu određenu internet prodavnicu nije nikakva novina, ali sada će biti tretirana od strane inspekcije i samim tim će biti sankcionisani oni koji to rade.
Slanje mejlova ili SMS poruka mimo liste ljudi koji su dali pristanak, koštaće preduzetnika 20.000,00 dinara, a pravno lice će platiti fiksnu kaznu od 100.000,00 dinara.
Mnoge marketinške agencije koje rade email marketing profesionalno strogo vode računa o tome kome šalju mejlove stoga ovo neće uticati na njih.
Prema novom Zakonu o elektronskoj trgovini, svi koji se bave email kamanjama, bilo da su marketing agencije ili firme rade in-house, o pomenutim novinama će morati strogo da vode računa, ako žele da izbegnu kaznu!
Dropshipping i Mistery shoper
Pored internet prodavnice, nov Zakon prepoznaje dropshipping model, kao i mistery shoper pojam.
Šta je Dropshipping imate detaljno objašnjeno na Istokovom blogu – ovde
Mistery shoper daje prvo inspektoru da glumi potrošača i na taj način ispita da li je trgovina neregistrovana ili registrovana, kupi krišom i na taj način prikupi dokaze na osnovu kojih može da tereti prodavca.
Sniženja, akcije i rasprodaje
Po novom Zakonu sniženja, akcijske prodaje i rasprodaje nisu isti pojmovi već je svaki od ovih pojmova posebna kategorija koja je detaljno objašnjena.
Po članu 37. – „Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon isteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula“
Ako na sajtu imate sniženja robe, morate postaviti datume od kad do kad važe sniženja!
Ovo je uvedeno da bi se sprečila lažna sniženja koja traju tokom cele godine na mnogim sajtovima.
Verujemo da ste često viđali ovakva sniženja na raznim domaćim sajtovima.
Zakoni o elektronskoj trgovini zemalja članica EU propisuju sezonska sniženja robe slično našem novom Zakonu, tako recimo u 10 zemalja članica EU sniženja su ulavnom 2 puta godišnje: zimi i leti.
Slovenija ima 2 utvrđena termina: zimsko ne može započeti pre prvog radnog ponedeljka u januaru, a drugo pre drugog radnog ponedeljka u julu, a sniženja ne smeju trajati duže od 2 meseca.
Hrvatska takođe ima 2 termina sezonskih sniženja: od 27. decembra kada počinje zimsko sniženje i od 1.jula kada počinje letnje.
U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja, a u Francuskoj trgovci mogu imati 2 sezonska sniženja godišnje koja ne mogu trajati duže od 6 nedelja.
Za akcijsku prodaju robe naš nov Zakon kaže: „Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan“
Reč RASPRODAJA se može koristiti samo u slučaju prestanka poslovanja trgovca ili prestanka prodaje određene robe.
Ukoliko na vašoj internet prodavnici imate akciju, sniženje ili rasprodaju vodite računa o novim pravilima, a ako nemate prodaju i pored silnih akcija, pročitajte u ovom tekstu šta bi mogao da bude problem.
Nelegalan sadržaj na sajtu
Ako preko internata prodajte nelegalno hranu, odeću, obuću, suplemente ili lekove i za te proizvode imate oglase, takvi oglasi moraju biti uklonjeni.
Sve što je nedozvoljeno ili nelegalno ne sme da se reklamira na internetu!
Vlasnici online prodavnica će morati da uklone sa svojih internet prodavnica sav nelegalan sadržaj kao i govore mržnje u roku od 2 dana od prijave, inače će platiti kaznu od 100.000 dinara do 1.500.000 dinara za pravno lice, a od 10.000 do 300.000 dinara za preduzetnika.
Minimum 30 dana će morati da se čuvaju podaci o kupcima koji su kupili online, kao i IP adrese kupaca.
Novi Zakon o elektronskoj trgovini omogućiće značajno unapređivanje internet kupoprodaje, ocenila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Šta se u Srbiji najviše kupovalo prošle godine?
U Srbiji je prošle godine 1,8 miliona ljudi kupovalo online, a svaki drugi kupac je kupio odeću i sportsku opremu.
Kada uporedimo online kupovinu u 2018. u odnosu na 2015. možemo reći da je 50% više ljudi kupovalo online u 2018. godini u odnosu na 2015. godinu.
Dok se u Srbiji preko online prodavnica najviše kupuju odeća i sportska oprema u mnogim drugim zemljama se online najviše kupuju knjige, video igrice i filmovi.
Kupovina odeće i sportske opreme preko online prodavnica je na prvom mestu, zatim slede aparati za domaćinstvo, elektronska oprema, oprema za informacione tehnologije i igrice.
Stručnjaci iz ove obalsti procenjuju da će online kupovina rasti sve više i više jer kupci tako štede svoje vreme ( koga je brzim načinom života sve manje ). Preko web shopa-a kupci mogu naručiti proizvode koje žele u bilo koje vreme dana ili noći, sa bilo kog mesta ili uređaja koji ima pristup internetu.
Zanimljivo je i to da je u 2017.godini u Srbiji bilo registrovano 407 privrednih društava za obavljanje online trgovine, a njihov promet je činio oko 0,67% ukupnog maloprodajnog prometa.
Ministar za rad Zoran Đorđević je rekao, “Da je e-trgovina u Srbiji prošle godine ostvarila je promet od 317 miliona dolara što je rast od oko 9% u odnosu na 2017. godinu, a očekuje se da u ovoj godini internet prodaja zabeleži promet od oko 350 miliona dolara” u Srbiji.
U kojoj valuti treba isticati cene na srpskim sajtovima?
Do sada su vlasnici online prodavnica mogli da prikazuju cene samo u dinarima, ali se sada po novom Zakonu o elektronskoj trgovini ta situacija menja i time omogućava domaćim online trgovcima da prodaju proizvode globalno.
Po članu 35 „Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu na robi odnosno ambalaži, neposredno pored robe ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe“
Zakon kaže: “Trgovac koji obavlja elektronsku trgovinu koja je istovremeno usmerena na potrošače u Republici Srbiji i na potrošače u inostranstvu, može isticati cenu i u stranoj valuti na način kojim se potrošaču daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca. U slučaju iz ovog stava, trgovac je dužan da obezbedi da se potrošaču koji elektronskoj trgovini pristupa iz Republike Srbije cena prikazuje prvo u dinarima“
Klauzu „sve cene sadrže PDV“ treba uključiti u „Uslove prodaje“. Pored svake prikazane cene na web shop-u možete navesti da je u cenu uračunat PDV, kao i koliki su troškovi isporuke i naglasite da kupac snosi troškove isporuke.
Ako nudite BESPLATNU isporuku, obavezno naglasite pod kojim uslovima je isporuka besplatna.
Postprodajne obaveze online trgovca
Nakon što poruče neki proizvod preko online prodavnice, potrošači imaju pravo na određeni period razmišljanja tokom kojeg mogu da raskinu kupoprodajni ugovor bez ikakvog objašnjenja i razloga. Taj period traje 14 dana i računa se u kalendarskim danima. Ovo nema veze sa novom izmenom Zakona o elektronskoj trgovini, već sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Ako potrošač želi da iskoristi svoje pravo na period razmišljanja, o tome mora da obavesti online trgovca!
Novi Zakon omogućava da sva dokumentacija internet prodavnice bude digitalna.
U dokumentaciju online prodavnice, spadaju:
?Obrazac o otkazivanju robe, koji treba da sadrži:
- Naziv, adresu, broj telefona, broj faksa i elektronsku poštu trgovca;
- Izjavu potrošača kojom na jasan i razumljiv način obaveštava trgovca da odustaje od ugovora;
- Datum zaključenja ugovora;
- Datum prijema robe;
- Razloge za odustanak, uz napomenu da potrošač nije dužan da ih navede;
- ime, prezime i adresu potrošača;
- Svojeručni potpis potrošača, ukoliko obrazac dostavlja poštom ili faksom;
- Datum popunjavanja obrasca.
?Saobraznost. Roba je saobrazna ugovoru ako:
- Ako odgovara opisu koji je dao prodavac i ako ima svojstva robe koju je prodavac pokazao potrošaču kao uzorak ili model;
- Ako ima svojstva potrebna za upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora;
- Ako ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste;
- Ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe data od strane prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe.
?Garancija. Svaka izjava online trgovca kojom iznosi određenu tvrdnju o kvalitetu ili svojstvima proizvoda, kao i podrške koju pruža nakon kupovine, smatra se garancijom.
?Reklamacija. Online trgovac je dužan da na svom sajtu vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija, kao i da obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena.
?Politika privatnosti. To je stranica na sajtu na kojoj ćete opisati svrhu prikupljanja podataka, način na koji čuvate podatke, da objasnite potrošaču kako može da pristupi tim podacima i da ih obriše ako želi.
Račune za kupljenu online robu, kao i garancije možete slati putem mejla u PDF formatu.
Osnovni uslov za izdavanje elektronskih dokumenta mora biti ispunjen kako bi pravno lice koje obavlja prodaju proizvoda preko interneta bilo oslobođeno od evidentiranja prometa preko fiskalne kase, a to je da se proizvodi koje kupac dostavljaju preko firme koja se bavi poštanskim i kurirskim uslugama.
Facebook, Instagram, Internet oglasi i katalozi…
Na Facebook i Instagram stranicama možemo pronaći sve što nam treba. Oni koji prodaju isključivo preko Facebook i Instagram stranica najčešće rade nelegalno i ne plaćaju porez. Pomenuti online trgovci nemaju registrovanu firmu, ne izdaju račune i kupci nemaju skoro nikakva prava.
Inspektori kažu: “Kod inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti kao osnovni problem je indetifikacija prodavca, obzirom da neregistrovani prodavci otvaraju lažne profile preko društvenih mreža i na taj način pokušavaju da sakriju svoj pravi indetitet. Kada se dođe do konkretne osobe sa njom se postupa u skladu sa zakonom, a roba se stavlja van prometa.“
Kome je dozvoljena online trgovina putem Facebooka i Instagrama?
Fizička lica se mogu baviti trgovinom ograničenog spektra proizvoda i to poljoprivrednih, divljači, ribe i gljiva. Trgovinom se mogu baviti i ljudi koji rade rukotvorine, a i freelanceri koji nude svoje usluge. U slučaju prodaje na malo i veliko, trgovina je dozvoljena samo pravnim licima i preduzetnicima.
Legalni trgovci na Facebooku i Instagramu moraju da istaknu poslovne podatke, tj. podatke o svojoj delatnosti, poslovno ime, adresu, telefon, PIB, propisane formulare.
Ako se ti podaci ne nalaze na Facebooku ili Instagramu, već se nudi samo mogućnost naručivanja putem telefona ili preko inboxa, potrošač treba da zna da se radi o neregistrovanom online trgovcu.
KupujemProdajem, Limundo, Kupindo itd.
KupujemProdajem, Limundo, Kupinfo, Halo oglasi su portali gde fizička i pravna lica prodaju drugim fizičkim i pravnim licima. I to je naravno dozvoljeno. Međutim, fizička lica mogu legalno preko pomenutog sajta prodavati jedan ili nekoliko komada proizvoda iz lične svojine, ali ne i vršiti prodaju na malo.
U slučaju da kupci budu prevareni od strane fizičkih lica koja na nelegalan način prodaju robu putem interneta jedini način je da kupac sam pokrene tužbu nadležnom organu.
Nov Zakon o elektronskoj trgovini kaže da se elektronska trgovina obavlja preko sajta, e-commerce platforme, dropshippinga, ali i preko kataloških prodaja, TV prodaja, trgovine posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.
KupujemProdajem, Limundo, Kupindo rade po Zakonu, međutim registrovani korisnici koji prodaju robu na malo i velikom preko istih ukoliko nisu registrovani kao pravno lice često rade mimo Zakona zato je važno edukovati kupce i to kreće od svih nas.
Zaključak
Elektronska trgovina je regulisana sledećim zakonima: Zakonom o trgovini, Zakonom o elektronskoj trgovini i Zakonom o zaštiti potrošača.
Nov Zakon o elektronskoj trgovini je predvideo niz rešenja koja će potrošačima pružiti adekvatan nivo zaštite njihovih prava, povećati sigurnost online kupovine što će dovesti do spremnosti potrošačača da sve više kupuju online a manje offline.
Državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da je broj korisnika elektronske trgovine u Srbiji porastao sa 18 na 30,9 %.
Trenutno srpski potrošač izdvoji oko 88 $ godišnje na elektronsku trgovinu a u EU, Kini i SAD taj iznos je dosta veći.
Nov Zakon se primenjuje od 30. jula 2019. godine, osim odredbe koja se tiče obaveze da roba bude označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacija, QR kod i sl.), koja će se primenjivati po isteku 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona.
Nov Zakon o elektronskoj trgovini možete pročitati OVDE.
Možemo zaključiti da nov Zakon o elektronskoj trgovini ide u prilog svim legalnim online prodavnicama i da ima cilj da suzbije nelegalnu online trgovinu koja je najviše zastupljena na društvenim mrežama i oglasnicima.
Nadamo se da su vam ove informacije bile od koristi.
Do sledećeg čitanja, pozdrav!
Ostavite odgovor